1937:  „На српском југу, Прилеп - Битољ“, гласник на српската патријаршија

Говорот на српскиот Патријарх Варнава во Прилеп, 1937 година

Говорот на српскиот Патријарх Варнава во Прилеп :

Драги моји Прилепчани

Искрено жалим што нисам на време добио позив да дођем и учествујем у прослави ослобођења града Прилепа. Ова моја посета, која је намењена Битољу, дозволила ми је да вас поздравим само у пролазу. Ја сам јутрос, пролазечи кроз прилепски крај, везивао успомене и доживљаје, које сте ви сви, мили, а у неколико и заједно са мном, имали и то нарочито за време ратова за уједињење и ослобођење.

Нема тога човека који би био надахнут толико духовно да би могао било у песми, било у проповеди, било у речи, изнети све оно што је овај крај и цела Јужна Србија претрпела у низу многих и многих векова. Ја, као мали учесник у многим ратовима, био сам и душом и телом са вама, упућујући са вама заједно топле молитве Господу Богу да се наш народ хришћански да се ослободи од вековног робовања, да се уједини у једну целину Христове љубави и мира. Тај мир и та љубав, драги моји Прилепчани и данас нам је потребна и то више него икад. И данас морамо бити сви на окупу, духовно и морално, да би могли одбити од себе, од своје деце, од својих будућих поколења, све оно што иде против Бога, против наших хришћанских идеала и љубави према ближњима. Моје речи, које вам данас упућујем, драги моји Прилепчани, јесу речи архипастира, који воли своје стадо и подупире га топлим молитвама, да га свако ускушење мимоиђе, те да будемо достојни синови Божји овде на земљи и да идемо стопима нашег Спаситеља и господа Исуса Христа.

Чула и моћ нашега Господа Исуса Христа, драги моји Прилепчани, јесте моћ којој не може одолети ништа на свету. Ми ћемо ићи тим путем док је уједнога од нас, држећи се Христових начела, Христове свете науке, јеванђелске науке и волећи све остале своје ближње, ма које вере били. Наша тврда хришћанска вера дала нам је силу и моћ, за време вековног робовања, да смо могли очувати своје високо достојанство људи хришћана, Словена, Срба у овоме и у свима другим крајевима.

Бог нас је за то наградио. Дао нам је слободу, дао нам је уједињење, дао нам је силу и моћ да можемо и са осталом нашом браћом говорити, преговарати и споразумевати се, да би очували силину словенског а нарочито, нашег српског елемента на Балканског полуострву. Та моћ и та сила, мили моји Прилепчани, нека вам је у души, нека вам је у срцу а све остало одбијајте од себе. Ваша деца, ваша будућа поколења, осетиће још већу радост, када све се споразумно и у братској љубави буде родило, а увек у границама обележеним у крвавој борби најдрагоценијом и најскупоценијом крвљу, крвљу дичних синова српске војске.

Зато примите мој патријаршки благослов и живите у вери, љубави и нади, да ће за наша будућа поколења синути и бољи дани њиховог благостања, коме и ми сви тежимо. У то име нека живи наш Краљ Петар II („Живео!“), да живите ви, моји драги Прилепчани („Живео Патријарх!“).

Пошто је Њ. Св. Патријарх провео извесно време у разговору са присутнима, повукао се у кола. Једна ученица основне школе предала је Њ. Св. Патријарху леп букет свежих хризантема а присутни грађани читавом кишом цвећа засули су салонска кола Њ. Св. Патријарха Варнаве.

Док је композиција са колима Њ. Светости Патријарха напуштала прилепску железниќку станицу, кроз песму хора, чули су се искрени поздрави Прилепчана „Живео Патријарх“

Нема Коментари

Коментирај

© 2011/12 dbmc