Кадино Село е расположено во јужниот дел од Прилепското Поле на надморска височина од 612 метри.
Во „Етнографија на вилаетите Адрианопол, Монастир и Салоника“, издадена во Константинопол во 1878 година и која е дадена статистиката на машкото население од 1873 година, Кадиново Село (Kadinovo-Sélo) е посочено како село со 39 домаќинства со 187 жители.
Според статистиката на Васил К’нчов („Македонија: Етнографија и статистика“) од 1900 година, Кадино Село има 340 жители, сите христијани.
Во почетокот на ХХ век населението од селото било под управа на Бугарската егзархија. според податоците на секретарот на Егзархијата, Димитар Мишев („La Macédoine et sa Population Chrétienne“), во 1905 година во Кадино Село имало 264 егзархисти а во селото работело и бугарско училиште.
Во 1961 година во Кадино Село живееле 564 жители, во 1994 – 214, а според пописот од 2002 година, во селото живеат 269 жители, сите Македонци.
За време на турското ропство во Кадино Село имало осум чифлици, чии сопственици биле: Рашид-бег, Гура-ефенди, Музуровци, Изет-ага, Фаик-паша, Ештреф-ефенди, Алиабовци и Милан Небреклија.
На 6 април 1902 година, на селскиот празник, Благоец се затекнала четата на Методија Патчев која претходно предадена била опколена од 500 турски војници и башибозук предводен од разбојникот Расим. По 24- часовна борба Методија Патчев и неговите четници со последните куршуми извршиле групно самоубиство.
За предавството биле обвинети кметот Станко Ачкоски и Јонче Врбоски поради што од Организацијата Ачковски бил осуден на смрт а пресудата била извршена истото лето.
aleksandar aleksandar December 23, 2012
mustakliite pravi momci cupite prekrasni zapadno obleceni vo kadino selo e predadena cetata na vojvodata metodija patcev na 7 april 1902 godina vo zatvor padnale 100 luge od koi 16 bile osudeni predavstvoto ezradi nekolku kila zlato obvineti se gojdarite ipogubeni nivnite familii ostanale siromasni a zatoa obvinitelit debelo se zbogatile so imoti seloto i vo prilep